Laponija: U poseti selu Deda Mraza

 

dedamraz5Legenda o Deda Mrazu jedna je od retkih koje preživljavaju vekovima, i to u svim krajevima sveta: na njoj su stasale generacije, a popularnost belobradog dedice s dalekog severa koji za praznike igračkama daruje svu decu sveta ni danas ne jenjava. Verovali ili ne u priču o veselom starcu koji, na sankama koje vuku irvasi, obilazi zemaljsku kuglu i ispunjava želje iz dečjih pisama, boravak u njegovom selu Rovaniemiju pokazaće vam da je ova legenda živa i stvarna.

Na severu Finske je, naime, smešteno njegovo selo Rovaniemi koje Finci nazivaju “Vratima Laponije”, a udaljeno je svega dve hiljade kilometara od Severnog pola. Budući da se nalazi na samom rubu Arktičkog kruga - kružnice na severnoj polulopti globusa unutar koje sunce zimi ne izlazi barem jedan dan, a leti barem jedan dan ne zalazi - atmosfera je prirodno mistična. Polarna noć tamo traje gotovo mesec dana, od sredine decembra do početka januara, dok leti sunce ne zalazi od sredine juna do početka jula. Zbog položaja bliskog Severnom polu se, takođe, događa fenomen šarenih nebeskih svetala: u predstavi polarne svetlosti, tokom koje na noćnom nebu titra mreža zelenih, plavih, grimiznih, crvenih i ljubičastih svetlosnih snopova, može se uživati dvesta dana godišnje. I to samo u području blizu Zemljinih polova, jer upravo njihova privlačna sila dovlači Sunčeve čestice u atmosferu gde nastaje igra svetlosti. 

Uglavnom, to dovoljno objašnjava zbog čega priča kaže da je nasmejani Dedica izabrao upravo Laponiju za zemlju svog života. I sam Deda Mraz objašnjava da je Rovaniemi, okružen mističnim gustim šumama, idealan izbor zbog patuljaka koji mu pomažu pakovati darove: kaže da patuljci ne vole vrućine, a ni irvasi, zbog čega se doselio u Rovaniemi. Svetlucavo selo, na čijem ulazu stoji deset metara visok zlatni bor Deda Mraza, nadmašuje i najbujniju maštu. U njemu belobradi dedica živi s Bakom Mrazicom, ali tokom praznika najčešće radi u svojoj "kancelariji", smeštenoj u pećini dvanaest metara ispod zemljine površine.

Kancelarija mu je zatrpana pismima želja iz celog sveta, ali dedici, da se snađe u svemu tome pomažu patuljci i vilenjaci, njegovi marljivi asistenti. Budući da živi u skladu s trendovima vremena, čuveni dedica se služi i Internetom i automobilima, ali najdraže prevozno sredstvo su mu ipak irvasi kojih u Laponiji živi dvesta thiljada. Oni i plavooki haskiji marljivo vuku sanke kroz bajkovite šume, a posetioci mogu položiti vozački ispit za zapregu i dobiti dozvolu koja vredi pet godina. Dedica posetiocima savetuje i da pređu crtu arktičkog kruga jer će za to dobiti sertifikat: dokaz na kojem piše da su prešli s kraja sveta na njegov početak. A, kad znatiželjni posetitelji dođu u Rovaniemi, obavezno moraju videti i tradicionalne laponske šatore napravljene tako da je u njima toplo i kad je napolju trideset stepeni ispod nule, pa sa plavookim haskijima otići na safari arktičkim šumama. Sve to, kao i iskustvo degustiranja laponskih specijaliteta ili spavanja u igluu, te igra na farmi irvasa, može se doživeti tokom višednevnog boravka u ovom selu.

Iako se zbog klime Laponija može posetiti tokom cele godine, najpopularnija je, naravno, za vreme praznika - oko Nove godine i Božića. Godišnje je, zbog sela Deda Mraza, poseti 500.000 turista iz celog sveta. Prva turistička poseta Rovaniemiju bila je Eleanor Roosevelt, udovica američkog predsednika Franklina Delana Roosevelta. U njega je doputovala u zimu, 1950. godine, želeći da vidi gde počinje Arktički krug: povodom toga, domaćini su morali označiti granicu i na njoj sagraditi drvenu kolibu u kojoj je uvažena gošća mogla odahnuti uz topli čaj. Legenda kaže da se kolibica svidela Deda Mrazu te se on u nju preselio. Dvadesetak godina kasnije je, oko kućice, poznata finsko udruženje arhitekata Arrak Group proektovalo celo selo Deda Mraza, i tako je bajka postala stvarnost.

Doživeti je vole deca i odrasli: osvetljeno seoce u kojem prapore zvončići, a ležerno se šećkaju irvasi i haskiji, iskustvo je radosti za sve koji vole praznični ugođaj. Kada, na primer, Deda Mraz lično prima želje koje mu gosti moraju pažljivo šapnuti u uho, dogodi se da mu u krilo pokušaju sesti i odrasli - iako smeju samo deca. Zbog toga se kaže da veseli Dedica donosi sreću svakom ko veruje u njega: zato je boravak u njegovom selu idealan praznični dar za sve koji u dubini duše još uvek veruje u blagoslove i – čuda.

 

Preuzeto od: http://www.poslovnazena.biz/razglednica/laponija-u-poseti-selu-deda-mraza-29-2527

Legenda o Deda Mrazu (Verujte u Deda Mraza)

 

dedamraz6Većina ljudi se slaže sa pričom o Deda Mrazu, da je bio inspirisan životom Svetog Nikole. Biskupa iz četvrtog veka, koji je postao poznat kao zaštitnik dece, i po svojim dobrim delima. Zato je uzet Biskup Nikola da bude inspiracija za kasnijeg Deda Mraza. Biskup je u svom detinjstvu pomagao deci kojoj je to bilo potrebno. U jednom od posnatih dela Biskup je pomogao siromašnom plemiću, koji nije imao za miraz svoje tri ćerke, pa Biskup Nikola sa odžaka baca tri vreće zlata. Još jedno od dela je kada vraća tri ubijena mladića u živote, a moli se za život mrtvog marinca, koji ponovo počinje da diše. Nakon svih tih dela Biskup Nikola postaje svetac zaštitnik.

Njegov život je bio pun čuda i dela ljubavi. Ali fizički opis ovog pomalo misterioznog dobrotvorca je u raspravi. Kasnije u Evropi umetnici su Mraza opisivali kao visokog, mršavog čoveka koji je,, magičan,, i malo sablasan. Spoljašnji izgled Deda Mraza je nastavio da prima razne oblike. NJegovo prevozno sredstvo, neke nacionalnosti su tvrdile da Sveti Nikola je putovao peške, dok su drugi tvrdili da je jahao konja. Tako za izabranu konjičku opremu su uzeli moderne sanke, one su takođe uzete iz kombinacije priča iz različitih zemalja. Ideja o sankama je iz Skandinavije, a da Deda Mraz ulazi kroz dimnjak iz Holandije.

Mraz je vekovima menjao svoj izgled, da bi naj približniju sliku današnjice opisao 1822 godine jedan NJujorški pesnik. Pesnik je Mraza opisao kao ,, jedan veseo stari patuljak,, Zatim je 1862 godine politički karikaturista dao Mrazu belu bradu i kosu. Tako da se i narednih 30 godina dopunjavao Mrazov izgled, pa je dobio umesto zelenog crveno odelo.

Rezultat je bio savršeno ljubazan zaštitnik novogodišnjih praznika, veselog izgleda, nasmejanog pomalo izbrazdanog lica ali su te bore na njegovom licu bile srećne bore.

 

 

Verujte u Deda Mraza

Veruju li deca u čaroban lik Deda Mraza ili je on izgubio svoju moć, svakako zavisi od vašeg stava prema novogodišnjim praznicima.

Sećate li se vremena kada ste bili deca i verovali u Deda Mraza i čekali da osvane jutro sa paketićem ispod jelke ili u čizmi u prozoru. Ako pamtite to vreme, neće vam biti teško da shvatite zašto je čarolija decembra važna deci.

Dobroćudni starac sa velikom belom bradom, za Novu Godinu obilazi kuće i dobroj deci ostavlja poklone. Dete dobija poklon koje je napisalo ili nacrtalo u pismu, a roditelji ga poslali na Severni pol. Dete će verovati u Deda Mraza ukoliko ga roditelji i porodica bude podržavala u tome. Većina psihologa smatra da je verovanje u Deda Mraza dobro za moralni razvoj deteta. Verovanje u dobrog deku obučenog u crveno odelo, koji zna da li si bio dobar i lepo se ponašao ili ne, pomaže detetu da jasnije vidi razliku između dobrog i lošeg. Time je podstaknuto da i samo stvara sliku o dobru i zlu.

Deda Mraz podstiče kognitivni razvoj deteta podstičega da razvija svoju maštu, inspiriše dete na pisanje pisma, podstičega na jasno izražavanje želja. Takva izmišljena bića posebno su važna u razvoju dece između treće i pete godine. Najčešće u uzrastu od sedam godina deca sama prestaju da veruju u Deda Mraza. Dešava se da se ponekad pretvaraju da on posoji, jer uživaju u čaroliji i poklonima koji idu uz verovanje. Deca su pozitivna prema tom saznanju, a da su roditelji ti koji oplakuju prestanak čarolije. Često nismo spremni da prihvatimo da se neke stvari u našim životima jednostavno događaju. Ako ste dubokim uvidom u realnost došli do zaključka da Deda Mraz ne postoji, zamolite Dobru Vilu za malo magije u vašem životu. Srećni predstojeći praznici!

 

 

Objavljeno na sajtu mojabeba.com